POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE EKONOMIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- POSLOVNA EKONOMIJA -
 

 

 

 

Rezultati poslovanja i raspodela

Rezultati poslovanja i raspodela

Cilj osnivanja svakog preduzeca kao posebnog ekonomskog subjekta jeste da ostvari odredjene rezultate (dobit). To proistice iz cinjenice da je preduzece osnovni privredni subjekt, a privredna aktivnost obavlja se sa ciljem zadovoljavanja potreba ljudi. Kao cilj poslovanja preduzeca postavlja se stvaranje proizvoda kojima se mogu zadovoljiti drustvene potrebe. Zato se proizvod smatra rezultatom poslovanja. Rezultati poslovanja predstavljaju odredjene materijalne I finansijske efekte ili ucinke koje preduzece ostvaruje u odredjenom vremenskom periodu. Prozvod koje preduzece proizvede u odredjenom vremenskom periodu iznose se na trziste, gde se razmenjuju za novac. Na trzistu se pojavljuju kupci za koje ovi prozvodi imaju upotrebnu vrednost. Time jos uvek nije postugnut cilj poslovanja preduzeca. Ukoliko je iznos novca dovoljan da se podmire ulaganja u elemente proizvodnje, kao I da jedan deo sredstava ostane za podmirivanje obaveza prema drustvenoj zajednici I da deo ostane za razvoj preduzeca. Tek je onda ostvaren cilj poslovanja. Raspodela ovako postignutih rezultata preduzeca predstavlja odredjivanje I usmeravanje njihove namene za odredjene ekonomske funkcije I potrebe preduzeca. Sire gledano, raspodela je faza procesa drustvene reprodukcije I predstavlja vezu imedju proizvodnje kao procesa stvaranja novih proizvoda, I potrosnje kao procesa njihovog trosenja.
Sva preduzeca se trude I teze da ostvare sto vece rezultate svog poslovanja uz minimalna ulaganja I trosenja. Rezultate poslovanja nije jednostavno prikazati. U praksi preduzeca oni se izrazavaju odredjenim merilima. Najznacajnija tri oblika izrazavanja poslovanja su:

• Fizicki proizvod
• Ukupni prihod
• Dobit

Ovi oblici rezultata poslovanja medjusobno su uslovljeni I povezani. Uslov sticanja profita (dobitka) kao nato – rezultata poslovanja jeste proizvodnja odredjenih upotrebnih vrednosti proizvoda ili usluga I njihova prodaja na trzistu.
Svaki od navedenih rezultata poslovanja preduzeca ima specificne karakteristike. Zato cemo u nastavku podrobno ukazati na njihov znacaj za preduzece, kao I na njihovu medjusobnu uslovljenost I povezanost.

Fizicki proizvod

Proizvod se kvantitativno izrazava I meri fizickim jedinicama. Takav nacin izrazavanja proizvoda kao rezultata poslovanja je najpogodniji, jer se radi o upotrebnoj vrednosti odredjenog materijalnog dobra kojima se mogu podmiriti pojedine ekonomske potrebe ljudi. Fizicki proizvod se javlja kao rezultat rada u procesu poslovanja preduzeca I ima svoju upotrebnu vrednost cime postaje ekonomska kategorija. On se iskazuje kolicinom proizvoda ili usluga u odredjenom vremenskom periodu. Rezultati poslovanja koji su izrazeni obimom ostvarene proizvodnje ili kolicinom izvrsenih usluga pokazuju stepen ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzeca.
Fizicki proizvod preduzeca moze da bude jednostavan, odnosno izradjen od jedne vrste materijala ili od vise vrsta materijala koji cine njegovu celinu. Na primer, brasno se proizvodi od psenice I predstavlja jednostavan proizvod. Medjutim, hleb se izradjuje od brasna, vode, kvasca I soli I predstavlja takodje jednostavan proizvod. Kada se izradjuje iz vise samostalnih delova, koji se spajaju u jedinstvenu celinu, sa jedinstvenom namenom, fizicki proizvod je slozen. Na primer, automobil je sacinjen od motora, akumulatora, karoserije I mnogih druguh delova, koji se montazom spajaju u celinu upotrebne vrednosti ovog slozenog proizvoda.
Kada preduzece proizvodi siri asortiman proizvoda javljaju se metodoloski problemi izrazavanja fizickog obima proizvodnje jedinstvenim jedinicma mere. Obim proizvoda u heterogenoj ( raznovrsnoj) proizvodnji moze se izraziti potrebnim radom ili normativom rada.

Potreban rad je ona kolicina rada koja je neophodna za proizvodnju jedinice proizvoda u datim uslovima proizvodnje.izrazava se u datim jedinicama njegovog trajanja. Ovaj metod se koristi za izrazavanje jednog ili vise proizvoda, a dobija se mnozenjem kolicine proizvoda potrebnim radom po jedinici proizvoda. Ukupni potrebni rad menja se promenom fizickog obima proizvoda I koristi se za izrazavanje fizickog obima proizvoda. Ako postoji slucaj da preduzece proizvodi vise od jednog proizvoda, ukupni obim proizvoda se utvrdjuje sabiranjem suma potrebnog vremena za kolicine pojedinih vrsta proizvoda. Da bi ovaj metod mogli primeniti potrebno je imati:
• Podatke o ostvarenju kolicine proizvoda, koje dobijamo evidencijom preduzeca
• Normative rada po jedinici proizvoda, koji se utvrdjuju normiranjem razlicitih vrsta radova.
Fizicki obi proizvodnje moze se I novcano iskazati, sto je u praksi preduzeca najjednostavnije. To se postize preko:
• Stalnih ( standardnih) cena
• Tekucih cena

Standardna ili stalna cena je nepromenljiva cena koja se koristi za izrazavanje obima proizvodnje za jedan duzi perid, bez obzira sto su se u tom peridu prodajne cene menjale. Koriscenjem ovih cena dobijena vrednost se ispoljava kao merilo fizicki ostvarenih rezultata, koje je moguce izraziti u jedinstvenoj jedinici mere.
Nasuprot njima tekuce cene su promenljive, zbog toga se za izracunavanja fizickog obima proizvodnje koriste samo stalne (standardne) cene.
Iz svega ovoga mozemo videti da je pracenje poslovanja preduzeca na osnovu fizickog obima poslovanja znacajno sa stanovista: formiranje kalkulacija, cena kostanja po proizvodima I na osnovu prodajnih cena proizvoda, pracenje realizacije planiranog asortimana proizvoda I dr.

Ukupni prihodi

Kao oblik rezultata poslovanja predstavljaju vrednosni odnosno novcani izraz obima proizvodnje koja je realizovana na trzistu. Prema tome ukupan prihod predstavlja finasijski izraz prihoda preduzeca u odredjenom vremenskom periodu.
Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi ukupan prihod cine:

• Poslovni prihodi
• Prihodi od finansiranja
• Vandredni prihodi

Poslovni prihodi su prihodi najveceg dela ukupnog prihoda I dobijaju se kao rezultat poslovanja preduzeca. Pod poslovnim prihodom smatra se:

• Prihodi od prodaje proizvoda I usluga
• Prihodi od subvencija, donacija, regresa, kompenzacija I povracaja dazbina po osnovu prodaje robe I usluga
• Prihodi iz kooperacija ili poslovno-tehnicke saradnje; prihodi od prodaje materijala, rezervnih delova, sitnog inventara I sl.

Medju izvorima poslovnog prihoda najznacajniji je prihod od prodaje proizvoda I usluga. Taj prihod se iskazije na osnovu prodajnih cena I funkcija je:

• Fizickog obima proizvodnje ili usluga, naturalno iskazanih
• Prodajnih cena ili usluga
• Trzisnih uslova vezanih za prodaju odredjenih proizvoda ili usluga .

Ako je fizicki obim rezultata veci pri neizmenjenim uslovima, dolazi do povecanja ukupnog prihoda preduzeca.
U obracunu ukupnog prihoda ukljucuje se I prihod nastao po osnovu interne realizacije u okviru preduzeca, ona obuhvata upotrebu sopstvenog proizvoda ili usluge radi sopstveno-investicione aktivnosti ili ulaganja, kao I vrednost naucno-istrazivackog rada u okviru preduzeca.

Prihodi od finansiranja predstavljaju rezultat finansijskih transakcija u preduzecu. Znacajan deo ovih prihoda cine kamate kao prihodi od ulaganja slobodnih novcanih sredstava preduzeca putem davanja kredita u zemlji I inostranstvu. U prihode od finansiranja spadaju: prihodi od kursnih razlika koje je preduzece ostvarilo u odredjenom vremenskom periodu, kao I kupovina I prodaja akcija, obveznica I sl. na trzistu hartija od vrednosti. Prema tome prihodi od finansiranja predstavljaju direktnu oplodnju kapitala preduzeca koju ono ostvaruje nezavisno od rashoda finansiranja

Vandredni prihodi su rezultat vandrednih I nepredvidljivih okolnosti, a to se odnosi: prihodi od prodaje osnovnih sredstava, prihodi od osiguranja, nagrade na sajmovima I izlozbama, naplate steta I otpisanih potrazivanja iz ranih godina, viskove materijala, gotovih proizvoda, rezernih delova I dr.
Vandredni prohodi su stavka na koje preduzece ne moze unapred a racuna I da ih kalkulise u svojim godisnjim planovima poslovanja. Oni su pozeljna kategorija koja ne planski povecava prihode preduzeca.

Ukupni rashodi

Cine ih svi ukupni materijalni izdaci I trosenja koje je preduzece ostvarilo u poslovanju u odredjenom vremenskom periodu. Ove rashode cine:

• Poslovni rashodi
• Rashodi finansiranja
• Vandredni rashodi

Poslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja preduzeca I sacinjavaju najveci deo rashoda preduzeca. A to su:
Materijalni triskovi u koje spadaju troskovi materijala, energije, sitnog inventara, transportne I druge usluge koje imaje karakter materijalnih troskova. Vazno je napomenuti da u ove troskove spada I amortizacija osnovnih sredstava.
Ukalkulisne zarade obuhvataju zarade koje se isplaciju radnicima za izvrseni rad u preduzecu kao I svi porezi I doprinosi na zarade predvidjeni kolektivnim ugovorom. U ovi vrstu rashoda spadaju naknade za odstupanje od rada.
Nematerijalni troskovi su troskovi ucinjeni za marketing, reklamu propagandu, sajmove, izlozbe I sl. ovde se ubrajaju premije od osiguranja, troskovi ishrane radnika, finansiranje raznih projekata I sl.

Rashodi finansiranja nastaju iz finansijskih transakcija preduzeca, koriscenjem sredstava drugih preduzeca, poslovnih partnera I banaka. Rashode finansiranja cine:
rashodi iz finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzecima a to su: kamate, revalorizacije I kursne razlike sa povezanim preduzecima, ciji su izdaci u skladu sa zakonskom regulativom.
Pasivne kamate, revalorizacije dinarskih obaveza, smanjenje vrednosti dugorocnih finansijskih ulaganja. Ovi rashodi umanjuju finansijske rezultate poslovanja I teznja preduzeca je da ih minimizira na efektivno uslivljene velicine.

Vandredni rashodi nastaju zbog nepredvidjenih okolnosti I uticu na umanjenje rezultata poslovanja. Cine ih:
Neamortizovani deo osnovnih sredstava koja su otpisana zbog zastarelosti;manjkovi materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, gotovih proizvoda, robe I novca; placene kazne I penali I naknade steta; rashod iz ranijih godina.

Dobit kao rezultat poslovanja

Dobit kao rezultat poslovanja preduzeca moze se poistovetiti sa profitom I pritom predstavljajuci neto ekonomski rezultat preduzeca.
Poslovni rezultat se uvrdjuje periodicnim I godisnjim obracunom, a predhodi mu izrada imovinskog balansa ili bilansa preduzeca. On se uvek izrazava vrednosno, a moze biti pozitivan I negativan.
Kvantitativno izrazena dobit preduzeca predstavlja razliku izmedju ukupnog prihoda I ukupnog rashoda u odredjenom vremenskom periodu. Moze se prikazati formulom:

D = Pu – Ru

D – dobit
Pu – ukupni prihod
Ru – ukupni rashod

Velicina dobiti zavisi od ukupnog prihoda I od velicine ukupnih rashoda koje preduzece ucini za realizaciju dobiti. Porast troskova uzrokuje opadanje dobiti, dok smanjenje troskova povecava dobit. U kvantitativnom izrazavanju dobiti, u ukupan prihod, ulaze svi njegovi elementi: poslovni prihodi, prihodi od finansiranja I vandredni prihodi. Samim tim u obracun ulaze I sve stavke rashoda: poslovni rashodi, rashodi finansiranja I vandredni rashodi. Ovo mozemo predstaviti formulom:

D = (Pp + Pf + Pv) – (Rp + Rf + Rv)

Kvantitativno irazena dobit preduzeca predstavlja razliku svih prihoda I rashoda, odnosno urosene vrednosti. Racunski ono izrazava visak prihoda na rashodima. Nasuprot dobitku nastaje gupitak u poslovanju preduzeca. Oni nastaju ukoliko preduzece ostvaruje vece rashode od prihoda. Gubitak moze biti uslovljen vecim brojem faktora: drustvenim (visoki porezi, takse); tehnickim (zastarela oprema); organizacionim ( viskovi zaposlenih u preduzecu); subjektivnim ( nedostatak I izostanak motivacije za rad).
Pojava gubitka uvek izaziva preduzimanje hitnih mera ozdravljenja I sanacije preduzeca, odnosno otklanjanje uzroka nastalih gubitaka. Gubitak preduzeca mozemo pokriti: otpisom potrazivanja od strane poverilaca; dotacijama drugih preduzeca koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad; dotacijama od strane drzave; smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava I sredstava zajednicke potrosnje; smanjenjem imovine ili kapitala preduzeca I njenom prodajom I dr.
Na velicinu dobiti utice veliki broj faktora koji deluju preko ukupnih prihoda ili ukupnih rashoda. Drustveni faktori koji uticu na formiranje dobiti su: ekonomska politika drzave, monetarna politika, politika zivotnog standarda, politika izvoza I uvoza politika cena.
Drustveni faktori ispoljavaju se bilo preko trzista, delujuci na visinu prodajnih cena , bilo u vidu drzave u pravcu posticanja odredjenih privrednih delatnosti.
Odstupanje prodajnih cena od vrednosti proizvoda moze biti uslovljeno: Neuskladjenim odnosima ponude I traznje; uticaj drzave na formiranje cena.
Odstupanje trzisnih cena sredstava za proizvodnju od njihove vrednosti nastaje usled: trzisnih faktora ili nepoklapanja ponude I traznje; obezvredjivanje sredstava za rad u duzem vremenskom periodu; organizacionih mera u okviru preduzeca.
Pod uticajem neravnoteze izmedju ponude I traznje dolazi do odstupanja nabavnih cena od prenetih vrednosti sredstava za proizvodnju. Ako su trzisne cene sredstava za proizvodnju vece od prenete vrednosti sredstava za proizvodnjudobit se smanjuje I obratno.
Prirodni faktori predstavljaju dejstva klime, reljefa, rudnog bogadstva I sl. Na njih preduzece ne moze uticati merama svoje organizacije, na osnovu toga prirodni uslovi rada imaju direktan uticaj na velicinu nastalih troskova I ostvarenje dobiti. Sva preduzeca nemaju iste prirodne uslove poslovanja tako da dolazi do odstupanja trzisnih cena I odstupanja konkretnog proizvodjaca od prosecnih uslova proizvodnje.
Razvojem I primenom nauke dolazi do promene uslova poslovanja. Uticajem ovog faktora moze biti putem promene tehnologije I promene proizvodnog programa. Te promene ne mogu pratiti na isti nacin sva preduzeca. Tako da preduzece koje ne moze da prati ovu situaciju u okrizenju uz objektivnih razloga, onda je to za njega objektivni faktor. Ako je preduzece usled neznanja izabralo pogresnu tehnologiju onda je to organizacioni propust.
Pod organizacionim ili subjektivnim faktorima podrazumevamo neposredni uticaj zaposlenih u preduzecu. Na rezultate poslovanja taj uticaj moze biti preko: trzista; procesa rada I poslovanja, odnosno faze I operacije tog procesa; koriscenje sredstava u procesu rada I poslovanja; procesa koriscenja sredstava u reprodukciji.
Cene po mojima preduzece prodaje svoje proizvode ili kupuje sredstva za proizvodnju ne zavise samo od odnosa ponude I traznje I uticaja drustva na njihovo formiranje, vec od organizacionih mera radnog kolektiva tog preduzeca. Organizacioni uticaj kolektiva na trosenje u procesu poslovanja moze se ispljiti: utroske predmete rada I sredstava za rad kao kompnente procesa rada; izbor optimalnih utrosaka u proizvodnji, odnosno procesu rada; nacin I intezitet trosenja radne snage zaposlenih.
Organizacioni uticaj radnog kolektiva preduzeca na koriscenje angazovanih sredstava ogleda se: u stepenu koriscenja raspolozivih kapaciteta I izboru odgovarajuceg asortimana proizvoda.
Pri punom koriscenju kapaciteta fiksni troskovi po jedinici proizvoda su najmanji. Fiksni troskovi se povecavaju po jedinici proizvoda ako dodje do smanjenja proizvoda. Samim tim mozemo videti da ako se povecavaju fiksni troskovi po jedinici proizvoda utoliko se smanjuje dobit u odnosu na ostvarenu vrednost.

Raspodela ostvarenih rezultata

Pod raspodelom rezultata preduzeca podrazumevamo raspodelu njegove dobiti prema nameni potrosnje sa ciljem da se zadovolje potrebe. Dobit oreduzeca usmerava se na razlicite namene kao na primer: opstu I zajednicku potrosnju drustva u vidu poreza I doprinosa iz dobiti; razvoj preduzeca po osnovu izdvajanja za akumulaciju; povecanje standarda zaposlenih po osnovu izdvajanja zarada I zajednicke potrosnje.
Ukupna bruto dobit se deli na: obavezna izdvajanja iz bruto dobiti u sta spadaju porezi I dprinosi za finansiranje opste I zajednicke potrosnje drustva. U deo obaveznih izdvajanja iz dobiti ulaze I druga pravna lica po osnovu zajednickih ulaganja, kao I novcani iznos za pokrice, gubitak preduzeca iz predhodnog perioda (ukoliko su postojali). Takodje I isplata dividendi vlasnicima akcija, kao I kamata na izdate obveznice preduzeca.
Ukupna bruto dobit se deli na neto dobit koji za razliku od bruto dobiti ostaje preduzezu na raspolaganju. Nato dobitak je limitirana velicina I odredjana je zakonskim propisanim obavezama od strane drustvene zajednice. Povecanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvaraju se uslovi za povecanje akumulacije, a samim tim I razvoja preduzeca na duzi rok.
Neto dobit predstsvlja razliku izmedju bruto dobiti I obaveznih izdvajanja iz dobiti:

Dn – Db/Id

Dn – neto dobit
Db – bruto dobit
Id – obavezna izdavanja

Racunski utvrdjena neto dobit iz preduzeca deli se na:

• Akumulaciju kada preduzece prosiruje svoje materijalne mogucnosti I ekonomske potencijale za razvoj. Da bi pratili akumulativnu sposobnost preduzeca moramo koristiti stopu akumulativnosti, koja predstavlja odnos akumulacije I dobiti. To mozemo predstaviti formulom:

Aks = Ak/Db nm Ak/Dn

Aks – predstavlja stopu akumulacije
Ak – izdvijena sredstva za akumulaciju
Db – bruto dobit
Dn – neto dobit

• Potrosnju kao deo dobiti koja sluzi za : povecanje zarade zaposlenih koja utice na vecu motivisanost za rad, a time I buduce rezultate preduzeca; izdvajanjem za zajednicku potrosnju cime se povecava standard zaposlenih u pogledu uslova rada, kao I resavanja odredjenih socijalnih pitanja.

Uloga kolektivnih ugovora u regulisanju raspodele preduzeca

Kolektivni ugovori regulisu pitanja vezana za oblast raspodele, prava zaposlenih I poslodavaca. Kolektivni ugovori svrstavaju se u:

• opste kolektivne ugovore koje zakljucuju predstavnici sindikata, privredne komore I vlade. Oni uredjuju radno vreme, najnizu cenu rada za najednostavniji rad, osnovnu cenu rada, primanja zaposlenih I pitanja iz rada I po osnovu rada. Ovim ugovorom utvrdjuje se najniza cena rada (za najednostavniji rad) I za puno radno vreme.
• Posebni kolektivni ugovori zakljucuju se za grane I grupacije. Za preduzeca ove ugovore zakljuciju ovlascena organizacija sindikata I odgovarajuce komorsko udruzenje. Dok za ustanove I drzavne organe zakljucuju ovlascena organizacija sindikata I predstavnici vlade.
• Pojedinacni ugovori zakljucuju se za svako preduzece u njime se regulisu prava I obaveze zaposlenih I poslodavaca iz oblasti rada I radnih odnosa koja nisu uredjena Opstim I posebnim kolektivnim ugovorom. Njime se ne moze utvrdjivati manji obim prava I obaveze nego sto je to utvrdjrno posebnim kolektivnim ugovorom. U preduzecima ih zakljucuju ovlasceni sindikati, direktori I poslodavci dok za javna preduzeca ugovor zakljucuje vlada.


Literatura:


“Poslovna ekonomija” prof.dr. Rajko Uncanin

“Ekonomika poslovanja” prof.dr. Momcilo Zivkovic

“Poslovna ekonomija” Bozidar Stavric, Blagoje Paunovic, Petar Bojovic

Finansijsko poslovanje 45. Dragacevskog sabora trubaca

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD