POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ SPOLJNO-TRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANJA
 

 

 

 

 

 

 

 

MEDJUNARODNI TRANSPORT

1. Pojam transporta


Pod transportom u užem smislu se podrazumeva prevoz stvari sa jednog mesta na drugo.
Pod transportom u širem smislu se podrazumevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, cuvanje i obezbedjenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa.
Transport se može posmatrati kao:

ulazni transport,
unutrašnji transport,
izlazni transport.

Ulazni transport se odnosi na transport materijala proizvodenih unutar kompanije i transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora. Transport materijala proizvedenih unutar kompanije se obavlja unutrašnjim transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora se obavlja spoljašnjim transportom.
Transport poluproizvoda se uvek obavlja unutrašnjim transportom sledom pogon - unutrašnje skladište - pogon - izlazno skladište.
Izlazni transport se odnosi na transport proizvoda, koji se može obaviti delimicno unutrašnjim, a delimicno spoljašnjim trasnportom.

1.2. Funkcije i efekti transporta

Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i cuvanje materijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji.
Veza transporta i skladištenja je direktna. Skladištenje je efikasnije ukoliko se:

objedine isporuke,
adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,
odaberu adekvatne rute.

Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna kolicina rada i vremena isporuke za veci broj proizvoda. Nema potrebe za ponavljanjem operacija isporuke.
Transport oslobada skladišni prostor od proizvoda koji se cuvaju do momenta potrošnje i podiže frekvenciju zaliha. Koliko se efikasno proizvodi prevezu i sacuvaju tokom prevoza, toliko zalihe bivaju blagovremeno popunjene.
Prevremen transport dovodi do vece kolicine materijala na zalihi, koji „ceka" na proizvodnju ili do vece kolicine zaliha proizvoda na prodajnom mestu. Ma koliko prevremeno, nikada ne može da dovede do rasta troškova zaliha, koliko može nabavka, cije vreme ni kolicina nisu optimalni.
Zakasneli transport, i pored efikasno obavljene funkcije snabdevanja, može dovesti do zastoja u proizvodnji ili prodaji. MRP koncept upravljanja proizvodnjom i zalihama predvida sigurnosni nivo zaliha, kojim eliminiše moguci negativan uticaj transporta na proizvodnju ili prodaju.
Transport doprinosi zadovoljstvu potrošaca, ponudom pravih proizvoda na pravom mestu, tj. mestu na kojem potrošac ocekuje proizvod u traženoj kolicini i obecanim performansama.

1.3. Uslovi za obavljanje transporta

Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje:
transportnih sredstava,
transportne infrastrukture,
opreme za manipulaciju u transportu,
obucenih kadrova.


Transport dobija podršku od skladišne infrastrukture. Adekvatan skladišni prostor je opremljen skladišnom opremom i opremom za manipulaciju.
Skladišta prate parking prostori za unutrašnja i spoljna trasnportna sredstva i prostorom namenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozaca. Na njima se obavlja popravka, pregled i opskrba vozila gorivom i preventivna higijensko-zdravstvena zaštita nosioca/izvršioca transportnih aktivnosti.
Oprema za manipulaciju može biti rucna, mehanizovana ili automatska. Rucna oprema su obicno kolica na vucu ili guranje. Mehanizovanu opremu cine viljuškari, kranovi, kranovi-kašikari za rasutu robu i si. Automatizovana oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica cele prikolice sa teretom na sve tri strane.
Obuceni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovodenja i izvršenja. Narocito se od vozaca ocekuje da budu sposobni i spremni za rukovanje proizvodima i dokumentacijom u transportu.

1.4. Vrste transporta i transportnih sredstava

Transport može biti unutrašnji i spoljašnji. Frekvencija upotrebe unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta nije jednaka. Mnogo cešce se koristi unutrašnji transport. Unutrašnjim transportom se prevoze manje kolicine, jer je on manjeg kapaciteta u odnosu na spoljašnji.
Transportna sredstva mogu biti: transportna sredstva unutrašnjeg transporta i transportna sredstva spoljašnjeg transporta.


1.5. Faktori koji uticu na odluke o medjunarodnom transportu

Odluka o medjunarodnom transportu kompanije je pod uticajem:
državne regulative ciljnog tržišta,
raspoloživosti posrednika- transportnih kompanija,
razvijenosti saobracajne infrastrukture ciljnog tržišta,
kvaliteta saobracajne povezanosti ciljnog tržišta kompanije i tržišta sa koga se obavlja isporuka,
iskustva u radu sa transportnim aktivnostima najbližih konkurenata na ciljnom tržištu,
uslova i roka isporuke,
sopstvenih mogucnosti kompanije i
vrste proizvoda.


Državna regulativa ciljnog tržišta može da ometa isporuku i prodaju proizvoda kompanije, jer je rec o ino proizvodima.
Dominira država kompanije, determiniše uslove isporuke na ino tržišta. Specijalizovane kompanije omogucuju ili onemogucuju upotrebu odgovarajuce vrste i nacina transporta, jer je moguce da ne poseduju adekvatna transportna sredstva.
Poslovanje na globalnom tržištu zahteva uvažavanje uticaja ino propisa na:
izbor prevoza,
izbor prevoznog puta,
dozvoljenu „tonažu",
nacin obezbedenja proizvoda u prevozu,
tehnicku isptravnost vozila i sposobnost vozaca,
zaštitu prirode.


U ujednacavanju standarda u prevozu i tranzitu veliku ulogu ima EU.

1.6. Drumski prevoz

Drumski prevoz predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u najmanje razvijenoj zemlji sveta i najviše dostupan, ma koliko odredište bilo nepristupacno. Veoma je dostupan, kao posledica razvijene mreže puteva.
Ima prednost na lokalnim razdaljinama (do 600 km u konkurenciji je sa avio-prevozom).
Optimalan je za isporuku „od vrata do vrata", za razliku od drugih vrsta prevoza koje se moraju dopunjavati drumskim prevozom u slucaju isporuke od vrata do vrata.
Drumski prevoznici su najfleksibilniji prema zahtevima korisnika. Može se reci da je rec i o brzoj vrsti prevoza.
Ali ova vrsta prevoza je najrizicnija u pogledu spoljašnjih uticaja i mogucnosti krada.
Kapacitete drumskog prevoza ogranicavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda, zakonska regulativa.
Cene drumskog prevoza su prilicno visoke.
U drumskom prevozu može se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa malim pošiljkama do 31,5 kg i komadnim pošiljkama do 2 tone.
Ukoliko se prevozi Tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar. Ukoliko se prevoze komadni proizvodi, tada se manje kolicine medjusobno kombinuju radi efikasne popune prostora vozila.
Povecanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozom omogucava kompjuterska tehnika i informaciona tehnologija.
Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza koje se uspostavljaju izmedju drumskog prevoznika, kompanije-klijenta i drugih kompanija-partnera.
Kod internih komunikacija najznacajnija je komunikacja baze sa vozilom, preko kompjutera koji je ugraden u vozilu. Nalozi koje vozac treba da obavi se iz baze šalju na kompjuter vozila, pri cemu, takode, vozac vozila može preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi. Na taj nacin je moguce upravljati vozilom (stepen potrošnje goriva, brzina vožnje i si.), upravljati prevozom (raspored rute, mesto, vreme isporuke, cekanja itd.).
U medjunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ogranicena razlicitim državnim regulativama i procedurama, što može produžiti vreme isporuke i ugroziti kvalitet proizvoda. Održavanje dogovorenog vremena isporuke u medjunarodnom saobracaju je omogucila upotreba carinske konvencije TIR koja je uprostila carinski pregled (dokumentacija „karnet TIR").
Drumski prevoznici se udružuju u udruženja kao što je IRU (International Road Transport Union). Pravni osnov za pristupanje je pogodba za medunarodni prevoz robe po drumu CMR.
Drumski prevoz ce i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja ce koliko samostalno omogucavati i dalje efikasno obavljanje prevoza, toliko ce služiti drugim vrstama prevoza kao pomocni prevoz u dugom lancu isporuke kada su polazišta i odredišta slabo dostupna alternativnim vrstama prevoza.
Kompanija može samostalno organizovati transport, koristeci sopstvena transportna sredstva.
Strategija sopstvenog transporta je privilegija tržišno snažnijih i finansijski mocnijih kompanija. Obim njihovih transportnih aktivnosti opravdava investiciju u vozni park.
Kompanija investira u:

vozila, rezervne delove, opremu i materijale za održavanje,
objekte za garažiranje i opravku vozila,
obuku vozaca i osoblja za upravljanje transportom.

Izborom strategije sopstvenog transporta menadžment kompanije prihvata obavezu rešavanja svih problema koji mogu nastati u prevozu proizvoda. Medutim, menadžment kompanije ima vecu kontrolu u celom logistickom lancu, posebno u prevozu proizvoda.
Kompanija može iznajmiti prevoz. Ona može organizovati transportne aktivnosti, ali ce prevozno sredstvo i vozaca, po utvrdenoj naknadi, iznajmiti od kompanija cija je to osnovna delatnost. Kompanije tada gube kontrolu nad prevozom, ali se lišavaju investicija u prevoz i rizika u upravljanju prevozom.
Kompanije mogu koristiti kombinovani pristup, što je u savremenim uslovima poslovanja najcešca strategija. Tada ce koristiti sopstvena i iznajmljena vozila.

1.7. Samostalni transport ili transport preko posrednika

Kompanija može:

sama organizovati i realizovati aktivnosti transporta ili
organizaciju, realizaciju i pracenje realizacije poveriti specijalizovanim institucijama koje mogu i ne moraju da imaju vozni park.

U sopstvenoj organizaciji kompanija može koristiti sopstvena ili iznajmljena prevozna sredstva.
Poveravanjem aktivnosti transporta specijalizovanim institucijama, kompanija im predaje obavljanje aktivnosti transporta.
Kompanija-narucilac ne brine o transportnim aktivnostima. Specijalizovane institucije su obicno špediterske kompanije ili druge institucije specijalizovane za poslove špedicije, transporta, carinjenja i kontrole.

2. ŠPEDICIJA

 

2.1. Pojam špedicije

Medunarodna špedicija je uslužna spoljnotrgovinska delatnost koja se bavi organizacijom transporta i svih aktivnosti vezanih za njega, sa ciljem da roba od proizvodaca do potrošaca stigne na ekonomican, brz i siguran nacin.
Medunarodna špedicija je spoljnotrgovinska delatnost zbog toga što radi po nalogu i za racun jednog od aktera medunarodne kupoprodaje (prodavca ili kupca) i zastupa njegove interese prema ostalim ucesnicima u transportu.
Medunarodna špedicija nije saobracajna delatnost jer se ne bavi prevozom robe, vec njegovom organizacijom. Ako špediter, u okviru organizacije transporta, obavlja i prevoz ili deo prevoza spostvenim prevoznim sredstvima, on se tada bavi prevozom kao sporednom delatnošcu i, u tom delu, preuzima odgovornost prevoznika. Medutim, funkcija organizacije transporta, kao glavna špediterska delatnost, predstavlja spoljnotrgovinsku,a prevoz robe saobracajnu delatnost.

IZVRŠENJE SPEDITERSKOG POSLA:

Prijem dispozicije od komitenta
Otvaranje predmeta
Zakljucenje ugovora o prevozu
Organizacija inspekcijskih pregleda robe
Zakljucnje ugovora o osiguranju
Organizacija carinjenja robe
Polaganje racuna komitentu
Naplata troškova i zakljucenje predmeta

 

2.2. Špediterske aktivnosti TDC

Špedicija je specijalizovana aktivnost koja podrazumeva organizovanje distribucije i koordiniranje prevoza.
U savremenim uslovima poslovanja špediterske aktivnosti:

-obavlja TDC kao posrednicka organizacija registrovana za špediterske poslove, ili ih
-organizuje i ugovara za kompaniju-komitenta sa specijalizovanom organizacijom za špediciju.

Špediter organizuje logisticki proces na najefikasniji nacin, obuhvatajuci:

organizaciju transportnih tura,
izbor nosioca transporta,
izbor prevoza i
izbor nacina transporta.

Da bi se premostila prostorna razlika izmedju kompanije-komitenta i kompanije-primaoca, špediter sam organizuje prevoz, jer ima prevozna sredstva i registraciju ili angažuje prevoznika sa kime sklapa ugovor o prevozu.
Angažovanjem posrednika u prevozu, špediter može da se angažuje pri sklapanju ugovornih odredbi, u carinjenju proizvoda, poslovima kontrole proizvoda i zaliha. Špediter može da posreduje pri sklapanju kupoprodajnih ugovora izmedju kompanije-komitenta i kompanija-potencijalnih kupaca.
Da bi se premostila vremenska razlika izmedju kompanije-komitenta i kompanije-primaoca špediter organizuje skladištenje i cuvanje proizvoda.
Špediter bira najpovoljniju transportnu turu, relaciju, prevoznika, nacin pripreme proizvoda i isporuku.
Interes špeditera i kompanije-komitenta su vece tovarne jedinice. Vece tovarne jedinice se dobijaju zbiranjem pošiljki radi skracenja vremena isporuke i troškova transporta.
Da bi TDC, u ulozi špeditera, efikasno obavio špediterske aktivnosti, neophodno je da poznaje funkciju transporta, da ima razvijene odnose sa transportnim prevoznicima, carinskim službama, osiguravajucima zavodima itd.

2.3. Aktivnosti kontrole

Aktivnosti kontrole obavljaju specijalizovane institucije za kontrolu robe. Aktivnosti kontrole robe mogu obavljati i TDC, ukoliko su registrovani za obavljanje akrivnosti kontrole.
Aktivnosti kontrole se obavljaju na osnovu ugovora o kontroli robe, po kojem se kontrolor obavezuje da ce strucno i nepristrasno obaviti ugovorenu kontrolu i na osnovu toga izdati potvrdu, a kompanija-komitent se obavezuje da ce isplatiti ugovorenu naknadu za obavljen posao. Za izvršene poslove organizacija za kontrolu TDC dobija proviziju i nadokanadu svih troškova koje je imala tokom kontrole, a koji su nacinjeni u svrhu njene efikasnosti.
Postoje dve osnovne vrste ugovora o kontroli:

ugovor o kontroli kvaliteta i kvantiteta proizvoda (robe) i
ugovor o preuzimanju proizvoda.

Kvalitativna i kvantitativna kontrola je osnovni zadatak specijalizovanih organizacija za kontrolu, odnosno TDC. Pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, TDC vrši kontrolu pakovanja, manipulacije, uskladištenja, transporta i rada transportnih sredstava.
Ukoliko TDC, pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, obavi i poslove preuzimanja proizvoda od treceg lica, utoliko TDC obavlja kompletnu kontrolu.
Jedna od najvecih kontrolnih organizacija u svetu je Societe Generale de Surveillance S.A., cija je prva delatnost bila kontrola žitarica i drugih proizvoda.

2.4. Prevozna dokumentacija

2.4.1. Ugovor o prevozu

Ugovorom o prevozu prevozilac se obavezuje da preveze na odredjeno mesto ugovorene proizvode, kompanija-pošiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu naknadu.
Ugovor o prevozu ima svoje specificnosti u zavisnosti od vrste prevoza, pa se može govoriti o ugovoru u pomorskom, avio-prevozu, kopnenom prevozu i multimodalnom prevozu.
Prevozilac je obavezan da proizvode koje je primio u prevoz preda na odredjenom mestu pošiljaocu ili naznacenom primaocu. Kada proizvodi stignu na odredište, obavezan je da o tome obavesti primaoca.
Primalac ima pravo da zahteva predaju pošiljke. Preuzimanjem pošiljke i tovarnog lista u obavezi je da isplati naknadu prevozniku ukoliko je u ugovoru o prevozu navedeno da troškove prevoza snosi primalac.
Ukoliko prevoznik ne naplati ugovorenu naknadu za ugovoreni prevoz, ima pravo zaloge nad proizvodom.
Prevoznik odgovara za oštecenja i gubitke na proizvodu ili kašnjenje pošiljke.

Pošiljalac je u obavezi da:

upakuje proizvode adekvatno prevozu,
obavesti prevoznika o eventualnim karakteristikama proizvoda na koje mora obratiti pažnju,
isplati naknadu za prevoz i
nadoknadi troškove.

Pošiljalac ima pravo:

raspolaganja proizvodom,
neisplacivanja dela naknade ukoliko prevoznik nije obavio prevoz po ugovorenim odredbama,
odredivanja pravca puta i
nadoknadu štete od prevoznika u slucaju da prevoznik kao vozar nije osigurao odgovornost za pricinjenu štetu
.

U savremenim uslovima poslovanja na znacaju dobijaju ugovori o multimodal-nom prevozu.
Organizator multimodalnog prevoza prevozi proizvode od polazišta do odredišta putem medunarodnih prevozilaca iz najmanje dve grane prevoza sa najmanje dva prevozna sredstva, jedinstvenom ispravom i odgovornošcu.


2.4.2. Tovarni list i konosman

U Transportnom poslovanju najvažnija transportna dokumenta, koja se razlikuju prema vrsti prevoza, jesu:

tovarni list i
konosman (teretnica).
Tovarni list i konosman su prevozne isprave koje izdaju vozari, a kojim se potvrduje da je proizvod primljen u prevoz. Tovarni list se koristi u kontinentalnim vrstama prevoza i avio-prevozu, a konosman u pomorskom prevozu.
U medjunarodnom drumskom prevozu tovarni list se naziva CMR, što je skracenica od Sporazuma o medjunarodnom drumskom prevozu.
U medjunarodnom železnickom prevozu tovarni list se naziva CIM, što je skracenica od Sporazuma o medjunarodnom prevozu železnicom.
U medjunarodnom avio-prevozu tovarni list se naziva AWB, koji osnovu ima u Sporazumu o objedinjavanju odredjenih pravila u medunarodnom avio-prevozu.
U medjunarodnom pomorskom prevozu konosman dobija oznaku B/L-billoflading.
Kombinovani prevoz koristi prenosivu i neprenosivu dokumentaciju. Ukoliko je rec o prenosivom dokumentu, naziva se intermodalni konosman, a ukoliko je rec o neprenosivom dokumentu, naziva se intermodalni tovarni list
Tovarni list je nosilac informacija o pošiljaocu, primaocu, prevozniku i proizvodu, koje su vrlo detaljne i obimne, posebno u drumskom tovarnom listu.
Neprenosivi tovarni list glasi na primaoca, prema cemu, a na osnovu dokaza o identifikaciji primalac može da podigne pošiljku. U tom slucaju predajom pošiljke u prevoz pošiljalac gubi pravo kontrole nad njom.
Neprenosivi tovarni list nije hartija od vrednosti. Njime se samo dokazuje da je nastao ugovorni odnos izmedju kompanije i vozara. Neprenosivim tovarnim listom se potvrduje prijem proizvoda u prevoz (koliko vagona ili kamiona toliko tovarnih listova).
Ukoliko tovarni list ne glasi na donosioca, onda je rec o prenosivom tovarnom listu. Konosman, takode, ne mora da sadrži podatke o primaocu, što znaci da je on prenosiv dokument.
U tovarnom listu su sadržani svi troškovi koji treba da budu placeni u prevozu, sa naznakom toga ko snosi troškove prevoza. Na osnovu tovarnog lista placaju se usluge posredniku.
Prateci dokument tovarnog lista je spisak proizvoda po nazivu, vrsti, težini, odnosno spisak paketa ili drugih vrsta pakovanja. Uz pomoc liste moguce je obaviti kontrolu utovara, istovara i ubeležiti eventualne nedostatke. Takve informacije su veoma važne. Prosleduju se obema stranama, pošiljaocu i primaocu. Time se utvrduje ko je nosilac odgovornosti za oštecenja ili nedostatke.

Otpremni list je dodatni dokument koji prati tovarni list kada je rec o operacijama nepopunjenog kapaciteta. Tada otpremni list predstavlja mapu po kojoj se vozac zaustavlja na odredjena odredišta i isporucuje odjredene kolicine proizvoda.
Konosman je u službi ugovora o prevozu proizvoda pomorskim transportom, odnosno potvrde da je proizvod primljen u prevoz i prevezen. Konosman obuhvata, kao svaki ugovor, uslove prevoza o kojima se dogovaraju ugovorne strane. Osnova je za rešavanje sporova koji mogu nastati u prevozu kao posledica oštecenja ili gubitka proizvoda i si. Konosman je hartija od vrednosti, koja je prenosiva.
Dokument koji se koristi u recnom prevozu je recni konosman. Ukoliko je prenosiv, ima karakteristike pomorskog konosmana. Ukoliko je neprenosiv, ima karakteristike železnickog tovarnog lista.
U medjunarodnom prevozu, ukoliko ucestvuje više prevoznika, svaki odgovara za proizvod do odredišta do kog vrši prevoz.

2.4.3. Ugovor o špediciji

U poslovima špedicije sklapaju se dva ugovora. Jedan ugovor je izmedju kompanije-komitenta i TDC kao špediterskog posrednika, a drugi ugovor je izmedju TDC i prevoznika (ukoliko TDC nema sopstveni prevozni park).
Ugovorom o špediciji se obavezuje špediter da radi otpreme i dopreme odredjenih proizvoda (robe) zakljuci u svoje ime i za racun kompanije-komitenta ugovor o prevozu i druge ugovore koji su potrebni za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje, a kompanija-komitent se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.


Špediter se obavezuje, prema ugovoru o špediciji, da:

primi i cuva proizvode,
preduzme pravne radnje u vezi otpreme i dopreme,
odredi pravac prevoznog puta,
izvrši komitentove naloge,
zaštiti komitentove interese,
obavesti komitenta i položi racune,
zakljucuje posebne ugovore,
preda proizvode primaocu, o cemu obaveštava komitenta.

Prava špeditera, prema ugovoru o špediciji, jesu samostalno istupanje i založno pravo.
Špediter obavlja sve aktivnosti za kompaniju-komitenta i po završenom poslu ispostavlja troškove koje je platio u ime kompanije-komitenta, sopstvene troškove i proviziju za obavljenu uslugu.
Obaveze kompanije-komitenta, prema ugovoru o špediciji, jesu:
-isplata naknade,
-naknada troškova i davanje predujma,
-obaveštenje o eventualnim osobinama proizvoda,
-placanje naknade kada to odbije primalac proizvoda.

Ugovor izmedju TDC (špeditera) i posrednika u prevozu je poseban ugovor.
Za sve propuste posrednika, koje angažuje TDC, odgovara TDC kompaniji-komite ntu, kao i za licne propuste. Njegova odgovornost nije na snazi ukoliko je komitent „precutao" znacajne informacije o proizvodima.

2.4.4. Špediterska potvrda i konosman

Organizacijom prevoza špediter se obavezuje da izdaje dokumenta pomocu kojih dokazuje ili potvrduje da je svoje ugovorene obaveze izvršio prema odredbama ugovora.

Najcešca špediterska dokumenta su:
špediterska potvrda,
špediterska transportna potvrda i
špediterski konosman.

Špediterska potvrda FCR {Forwarding Agent Certtftcate of Receipt) je potvrda prijema proizvoda od strane špeditera. Izdavanjem špediterske potvrde kompanija-pošiljalac gubi kontrolu nad proizvodom, ali stice pravo njegove naplate na osnovu pomenutog dokumenta.
Špediterska transportna potvrda FCT (Forwarding Agent Certificate of Transport) je dokaz prijema proizvoda i obaveze da se isti isporuce primaocu (koji treba da ima original dokumenta - kao svaki list).

3.CARINSKO POSLOVANJE

Carina je javna dažbina koju država naplacuje od vlasnika robe prilikom njenog prelaska preko carinske linije.
Carinska linija je granica koja razdvaja domace carinsko podrucje od carinskih podrucja drugih zemalja. Prema našem carinskom zakonu, carinska linija istovetna je sa državnom granicom. Carinsko podrucje jeste teritorija ogranicena carinskom linijom na kojoj se primenjuju carinski propisi jedne zemlje.

3.1. Carinski obveznik

Carinski obveznik je lice koje je dužno da obavi sve propisne carinske formalnosti i plati carinske i druge dažbine, kao i da odgovara za robu dok je pod carinskim nadzorom. On mora biti upisan u registar carinskih obveznika kod Savezne uprave carina.

3.2. Postupak carinjenja robe

prijavljivanje robe radi carinjenja,
podnošenje jedinstvene carinske isprave (JCI),
prijem dokumenata za carinjenje,
carinski pregled robe,
svrstavanje robe po carinskoj tarifi,
utvrdivanje carinske osnovice,
izracunavanje dažbina koje se placaju prilikom uvoza ili izvoza,
naplata carinskih dažbina,
naknadni obracun carinskih dažbina i
naknadno proveravanje podataka o uvezenoj ili izvezenoj robi

Potrebna dokumentacija:

komercijalna (trgovacka faktura),
transportni dokument,
polisa osiguranja robe,
uverenje o kvalitetu robe,
sanitarni sertifikat (uverenje o zdravstvenoj ispravnosti robe),
fito ili veterinarsko uverenje,
rešenje nadležnog ministarstva o dozvoli (D) za izvoz ili uvoz i
rešenje o dodeljenoj kvoti (Kk ili Kv).

4. OSIGURANJE TRANSPORTA

Osiguranje je zaštita od štetnih posledica izazvanih vanrednim dogadajima, koji se mogu predvideti i kojima su izloženi imovina, život i telesno zdravlje ljudi.
Osiguranje je ekonomska, jer nadoknaduje štete nastale usled rušilackog dejstva prirodnih sila ili nesrecnih slucajeva. Suština osiguranja kao ekonomske kategorije sastoji se u udrživanju svih koji su izloženi opasnostima (tzv. rizicne zajednice), sa ciljem da zajednicki podnesu štetu koja je zadesila samo neke od njih. Na taj nacin svaki clan rizicne zajednice, umesto cele štete koja bi pogodila samo njega, snosi samo mali deo
Osnovni elementi polise osiguranja su:
ugovorene strane (osiguravao i ugovarac osiguranja),
predmet osiguranja,
rizici obuhvaceni osiguranjem,
trajanje osiguranja, osigurana suma, premija osiguranja,
datum izdavanja i potpisi ugovorenih strana.

 

4.1. Transportno osiguranje

Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koju cine osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje) posebna je oblast transportnog osiguranja i pokriva rizike kojima je izloženo prevozno sredstvo, ali ne i roba koja se prevozi.
Osiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) je grana transportnog osiguranja koja se bavi osiguranjem robe koja se prevozi. Stvari ili žive životinje koje se prevoze sa jednog mesta na drugo (od mesta proizvodnje do mesta skladišta u mestu prodaje ili potrošnje) bilo kojim transportnim sredstvom cine robu, kargo ili teret u prevozu. Prevoz robe unutar pogona, fabrike, skladišta i si. nije predmet ovog osiguranja. Za robu, odnosno teret, i kod nas je uobicajen naziv kargo (šp. cargo - brodski tovar, teret).
Polisa osiguranja je dokument koji u odredjenoj formi sacinjava i izdaje, na zahtev ugovaraca osiguranja, osiguravac u momentu sklapanja osiguranja. Polisa osiguranja mora da sadrži osnovne odredbe kao sto su: ugovorne strane, predmet odiguranja, rizik obuhvajen ugovorom o osiguranjudatum izdavanja polisepotpise ugovornih strana

U polisi se mogu navesti opsti uslovi osiguranja: može glasiti na odredjeno lice, po naredbi i na donosioca.
U transportnom osiguranju postoji veliki broj polisa koje se razlikuju po formi, sadržini, karakteristikama i suštini.
One se mogu klasifikovati na razne nacine u zavisnosti od postavljenih kriterij uma:
- pojedinacne i generalne polise, zavisno od toga da li se odnose na pojedinacne
ili opste ugovore o osiguranju,
- izvozne ili uvozne polise, zavisno od toga da li se osigurava roba u uvozu ili izvozu,
- pomorska i kopnena polisa, odnosno tzv. "engleska polisa",
- devizne ili dinarske, u zavisnosti da li su osiguranja sklopljena u stranoj ili domacoj valuti,
- taksirane i netaksirane polise, zavisno od toga da li sadrže ugovorenu vrednost
osiguranog predmeta ili je ne sadrže.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD