POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ EKOLOGIJE - EKOLOŠKOG MENADŽMENTA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
EKOLOGIJA - ZAŠTITA OKOLIŠA

 

 

 

 

 

 

Загађење ваздуха у Србији


Чист ваздух је основ за здравље и живот људи читавог екосистема. Ваздух је смеша гасова која чини атмосферу, а састоји се приближно од 4/5 азота, 1/5 кисеоника и врло малих количина племенитих гасова, угљен диоксида, водоника, озона, водене паре и разних нечистоћа. Невоље настају када се овај однос поремети.

Загађени ваздух утиче на различите начине на здравље људи и читав екосистем. Атмосфера служи и као средство транспорта загађујућих материја до удаљених локација и као средство загаđења копна и воде. Загађење ваздуха зависи првенствено од типа загађивача.
Главни извори загађења ваздуха су загревање станова, индустријске активности и саобраћај. Најчешће загађујуће материје су угљенмоноксид (ЦО), сумпордиоксид (СО2), азотдиоксид (НО2), микрочестице чађи. Специфичне загађујуће материје ваздуха су и олово, кадмијум, манган, арсен, никл, хром, цинк и други тешки метали и органски спојеви који настају као резултат различитих активности.

Угљен моноксид (ЦО) је веома отрован гас, без боје мириса и укуса. Овај гас настаје приликом непотпуног сагоревања фосилних горива. Концетрација од 1% ЦО у ваздуху је смртоносна. Угљен моноксид је токсичан у високим концентрацијама и индиректно доприноси глобалном загревању као прекурсор озона. Емисије потиčу углавном од саобраћаја. У Европи се емитује око 125 М тона, или 11% од укупне светске емисије овог гаса. Процењује се да емисија сумпорног диоксида (СО2) у Европи износи 39 М-тона годишње. Емисија СО2 једињења драстично је већа у зимском него у летњем периоду, због сагоревања фосилних горива. Зимски смог појављује се најчешће и највише у централно, јужној и југоистоцној Европи. Зато су власти у државама ових региона кренуле у кампању за редукцију употребе возила у централним градским деловима. Концентрација СО2 у атмосфери западно-европских градова приметно је опала у односу на 1970. годину. Пад концентрације СО2 у атмосфери резултат је редукције коришћења фосилних горива у загревању домаћинстава.
Емитоване киселе супстанце као сто су СО2 и азот диоксид (НО2) у атмосфери се могу задржати и до неколико дана и за то време прећи раздаљину од преко неколико хиљада километара, где се преобразују у сулфурну и азотну киселину. Примарни полутанти СО2 и НО2 и њихови реакциони производи након њихове депозиције и промене падају на површину земље и површинских вода (киселе кише) где узрокују закисељавање средине.

Ефекти ацидификације одражавају се на: водене организме који су осетљиви на повећање пХ и повећање токсичних метала у води, биљке су осетљиве на повећање концентрације хидрогенових јона у земљишту, људи такође трпе последице ацидификације због конзумирања површинске или подземне воде које често имају непримерен пХ и повећану концентрацију метала.
Својом делатношћу човек је изменио првобитни састав атмосфере, земљишта и воде. Загађујуће материје из многих извора загађења, неизбежних пратилаца урбаног живота, у облику гаса, дима, прашине, пепела, чврстог отпада и отпадних вода убацују се у ваздух, земљиште и воду мењајући их.
Угрожени су човеково здравље и његова животна средина јер нису успели да се прилагоде променама. Јавља се низ оболења која у основи нису нова, али су постала доминантна и у врху листе узорка смрти.
У 10 водећих земаља Европе око 20% свих узрока смрти припада малигним болестима, од чега 1/3 респираторном систему. 10% смртности настаје услед акутних респираторних инфекција. Повећан је број оболелих од анемија, алергија, имунолоских, генетских и неуротских поремећаја, поремећаја метаболизма. Пут уношења загађујућих материја у организам је инхалацијом, ингестијом и транскутано. Зна се да изложеност путем инхалације зависи од концентрације загађујуцих материја, дужине изложености, физичке активности, узраста и пола.Изложеност путем ингестије је мање разрађена јер би се за сваку врсту хране морао рачунати унос за животни век, али је сигурно да се конзумирањем загађених житарица, воћа и поврћа као и загађене хране животињског порекла уносе различите токсичне материје. За канцерогене материје нема безбедне границе вредности, док за неканцерогене постоје дефинисане вредности захваљујуци компензаторним процесима у изложеном организму.
Економске штете су велике. Повећана је топлота земљишта и смањена количина падавина. Падају киселе кисе. Загађује се земљиште и плићи водоносни слојеви. Оштећује се биљни свет а тиме омета процес самопречисћавања ваздуха. Поремећен је ланац исхране. Брзо настаје ерозија грађевинског материјала, пропадају споменици културе, веће је прљање станова, наместаја, рубља. Сваку промену у саставу и стању ваздуха, која прелази границу прилагодљивости људског организма и доводи до његовог оболевања, називамо аерозагађењем.

2. ИЗВОРИ ЗАГАђЕЊА

То су пре свега процеси сагоревања угља и нафте у електранама, топланама и индивидуалним кућним лозистима , процеси у индустријским постројењима (нафтна, хемијска, металурска, прехрамбена), издувни гасови саобраћајних возила и тешких машина, процеси на депонијама отпада и смећа итд. Најчешће загађујуће материје су ЦО2, ЦО, СО2, азотни оксиди, разна органска једињења (угљоводоници, бензоли, фреони), олово и др. До сада је идентификовано више стотина различитих загађујућих материја, а треба истаћи могућности стварања нових, до сада непознатих једињења, под утицајем сунчевог зрачења и електричног пражњења. На квалитет ваздуха на једном подручју, поред концентрације загађујуцих материја из извора загађења и удаљености извора, велики утицај имају метеоролоски елементи: стање ваздушног притиска, правац и брзина ветра, вртложна струјања, одсуство ветра, влажност ваздуха, присуство магле, количина падавина, температура ваздуха и температурне инверзије. Највећа концентрација загађујућих материја распростире се водоравно у правцу ветра. У периодима "тишине" - одсуства кретања ваздуха све загађујуће материје остају у насељу. У доњим слојевима атмосфере ваздух је топлији и креће се ка горњим хладнијим слојевима што омогућава нормалну дисперзију. Међутим у условима наглог расхлађивања земље долази до температурне инверзије. Приземни ваздух је хладнији од оног у вишим слојевима па је дисперзија онемогућена. Низак ваздусни притисак, одсуство ветра, велика влазност ваздуха, магла и температурна инверзија смањују распростирање загађујућих материја у висину и даљину, задржавају их у приземним слојевима и концентришу у близини извора загађења. Може доћи до стварања "смога" са једињењима која су изузетно отровна и опасна по здравље људи. Ниво концентрације загађујућих материја утврђује се мерењем. Концентрација загађујућих материја у ваздуху, на одређеном месту, којом се изражава квалитет ваздуха, зове се имисија. Надлежно министарство прописује граничне вредности имисије, обезбеђује прописно праћење квалитета ваздуха у насељу и евиденцију података, обезбеђује праћење основних метеоролошких елемената и прати утицај загађеног ваздуха на здравље људи.

Циљ контроле квалитета ваздуха је заштита здравља људи, односно, утврђивање извора загађења, утврђивање степена загађења, утврђивање кретања загађености ваздуха у току године, процена оптерећености појединих локација, утврђивање критичних ситуација у циљу упозорења јавности, утврђивање мера заштите.

Подаци добијени праћењем аерозагадјења су основ за доношење програма санације одређеног подручја. У случају прекораћења граничних вредности имисије, загађивац је дужан да на захтев одређеног инспекцијског органа предузме потребне мере да би се концентрације штетних и опасних материја свеле на прописане граничне вредности имисије. Најчешће се контролишу имисија СО2 из групе неканцерогена и чађ из групе канцерогена и укупне таложне материје. Они се могу сматрати индикаторима аерозагађења. Сумпордиоксид, настаје као производ сагоревања сумпора у фосилним горивима. То је гас оштрог мириса, тежи од ваздуха. Токсичност му се појачава у условима повећане влажности због стварања сумпорне киселине. Иритира дисајне путеве и коњуктиве, а при већим концентрацијама оштећује плућни паренхим и чуло мириса. Дуго удисање мањих концентрација у стању је да изазове хронично остећење дисајних путева, коњуктива и глеђи зуба, а неки му приписују катаралне промене слузокоже желуца, менструалне поремећаје и различите промене у крвној слици.
Према најновијим сазнањима производи оксидације СО2 у ваздуху још су токсишнији од самог СО2. Чађ настаје сагоревањем фосилних горива. То су фине, мале честице величине око 5 микрона. Лебде у ваздуху и пона шају се као гас. Садрже токсичне и канцерогене материје. Могу накупљати и бактерије. Лако продиру у дисајне путеве и остећују их. Таложне материје су делићи чврстог горива, пепела, уличне прашине који услед своје тежине падају на земљу. Дејство на организам им зависи од порекла и хемијског састава, величине и облика честице, загађености микроорганизмима. Падавине са пХ вредношћу испод 5,6 су киселе падавине ("киселе кише").

Аналитичари наводе да су честице у ваздуху често опаснији загадјивач од штетних гасова, као и да највеће загадјење тренутно потиче из Азије.
Постоје многе врсте загађења ваздуха, али штетни гасови који су угрозили озонски омотач Земље протеклих година привлаче највише пажње, бар када је реч о медијима. Стручњак за загађење ваздуха, Алан Крупник из организације Ресурси за будућност, каже да је тај приступ погрешан.
«Епидемиолошка литература показује да су честице у ваздуху заправо много већи проблем за људско здравље него озон. Те честице могу да укључе све од фине прашине до чађи, и могу да буду видљиве голим оком, или само под микроскопом. Производе их електране, аутомобили, грађевинске компаније и многи други извори. Ако доспеју у плућа, могу да буду смртоносне. Те честице доприносе смртним случајевима или озбиљним болестима. Честице загађења могу да остану на једном месту или да плове ваздухом недељама... Загађивачи ваздуха не поштују границе, и често прелазе велике раздаљине.
Стручњаке све више брине загађење које потиче из Азије, где је у кратком временском периоду дошло до огромног економског раста.
Упркос свему, ситуација није сасвим мрачна. Мексико Сити, познат по једном од најгорих квалитета ваздуха на свету, постигао је значајан напредак. Емисија сумпор диоксида, која је велики проблем за здравље људи, смањена је отприлике 70% од 1980. тако што је смањен ниво сумпора у горивима, или се прешло на производњу електричне енергије природним гасом, а не сагоревањем угља и других фосилних горива. Експерти кажу да се може учинити много тога да се смањи загађење ваздуха и у другим областима, уколико владе и компаније широм света озбиљно приступе проналаску решења.


3. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА У СРБИЈИ


Човек освајајући нове просторе, мења их и даје им други изглед. У првим етапама развоја човечанства, промене и утицаји, које је човек чинио у животној средини, биле су мале и безначајне, углавном локалног значаја. У каснијим етапама развоја човечанства, те промене постају све дубље и трајније, при чему обухватају глобални екосистем. Због тога у последњих тридесет година, донете су бројне конвенције у области заштите животне средине. Посебан акценат је дат на заштиту ваздуха, воде и земљишта од загађењења.


3.1 Загађење ваздуха као глобални проблем

Ваздушни омотач, који обавија Земљу и заједно са њом учествује у њеним кретањима, назива се атмосфера. Она штити Земљу од превеликог загревања, у току дана и превеликог хлађења у току ноћи. Да нема атмосфере, дневно колебање температуре на Земљи, износило би око 2000 C, не би било воде, а самим тим ни живота. Ваздух представља смешу гасова, коју чини претежно азот и кисеоник. У саставу ваздуха, у малим количинама, заступљен је аргон, угљен-диоксид и други ретки гасови (криптон, ксенон, неон, хелиј, озон, радон и др). У укупној запремини ваздуха, азот и кисеоник чине око 99%, аргон 0,9% и угљен – диоксид 0,03% (Група аутора, 1979).
Загађење ваздуха представља присуство различитих супстанци и гасова у ваздуху, које представљају ризик за здравље. Загађивачи ваздуха су: азотни оксиди, сумпор-диоксид, угљен-диоксид, честице чврстих материја, испарљиве органске супстанце и токсичне супстанце, као што је жива. Комбинација азотних оксида и испарљивих органских једињења у ваздуху, у присуству озона, главни је саставни део смога.
Неки загађивачи ваздуха изазивају промене у екосистему, као што су киселе кише и климатске промене. Према прогнози климатолога, ако се концентрација угљен- диоксида буде повећавала, планета ће постати топлија, што ће утицати на здравље људи и природну средину. Климатске промене су убрзане, а наша планета се константно загрева. Становници северне хемисфере, испратили су најтоплију зиму у последњих 125 година, од када се редовно бележе временске прилике. Један од главних узрока загревања Земље је убрзани индустријски развој, који је са собом донео изразито повећање емисије такозваних гасова стаклене баште.
Глобално загревање биће динамично убрзано после 2009. године, уколико се ништа хитно не предузме, у смањењу емисије штетних гасова. Ако се просечан раст температуре настави садашњим темпом, милијарде људи на планети ће се суочити са недостатком хране и воде. У новој студији британских научника, који су урадили компјутерски модел климатских промена, по прогнози научника Џејмса Хансена, ниво океана сваке године ће се подизати за 2,3 mm.
Према подацима из 2000. године, највећи произвођач емисије угљен-диоксида су САД 20,60 %, Кина 14,80%, Русија 5,7%, Индија 5,5% и Јапан 4%.
У Европи емисија овог гаса је око 11%, укупне светске емисије.
Последице загађења ваздуха су два до три пута веће, на здравље људи, него што се раније сматрало. За свако повећање од 10 микрограма ситних честица у ваздуху, ризик од преране смрти расте са 11% на 17%. Студије су показале да се због загађења ваздуха повећава број инфаркта, можданог удара, рак плућа, а деца која живе у близини аутопутева, имају већи ризик да оболе од астме
У ваздуху, као загађивачи, могу да се налазе и супстанце, које су формиране природним путем. Од њих у ваздуху су најприсутнији угљоводоници. То је група једињења, чији су молекули састављени искључиво од угљеника и водоника. Они например настају, у већим количинама, процесима у мочварама (Stern C., 1977).
Светска метеоролошка организација, на основу резултата мониторинга и истраживања, која се спроводе у оквиру глобалног климатског осматрачког система и светског климатског програма, координира и спроводи усаглашавање научних, техничких и друштвено-економских информација, које су битне за разумевање научних основа у вези са променом климе.
Да би се превазишао проблем загађења ваздуха, а самим тим и проблем глобалног загађења, донет је најважнији светски документ „Кјото протокол“. Овим документом су се најразвијене земље на планети, обавезале да ће смањити емисију штетних гасова.
Кјото протокол“ је донет 1997. године, а ступа на снагу 16. фебруара 2005. године. Потписало га је 141 држава, међу којима и 30 индустријских гиганата, али без САД-а и Аустралије. Овим споразумом је предвиђено, да се до 2012. године за 5,2%, смањи емисија угљен-диоксида у земљиној атмосфери, јер управо је угљен- диоксид у атмосфери, главни кривац за ефекат стаклене баште и глобално загревање Земље, а што је довело до бројних урагана, суша, поплава и топлотних удара, у којима је у току последњих неколико година, живот изгубило на милионе људи


3.2 Узроци загађења ваздуха у Србији

У Србији уз опште проблеме, који су везани за загађење животне средине, нарочито је присутан проблем загађења ваздуха, који је првенствен последица изразито ниског нивоа еколошке свести, као и недостатка професионалног образовања, у области животне средине. Узроци загађења ваздуха у Србији су: сагоревање горива лошег квалитета, лош квалитет моторних горива, употреба старих возила без катализатора, застарела технологија у индустријском и енергетском сектору, непостојање националног катастра загађивача ваздуха, непостојање националног пописа гасова стаклене баште и неодговарајућа мрежа за мониторинг квалитета ваздуха.
Све наведено је проузроковало бројне проблеме, као што су: загађен ваздух у великим урбаним срединама, допринос оштећењу озонског слоја, појава атмосферских киселих киша, допринос глобалном загревању и појава хроничних обољења респираторних органа, као и угрожавање здравља људи уопште.


3.3 Емисија чађи из термоелектрана и индивидуалних котларница

Сагоревање угља лошег квалитета у термелектранама, у којима је још увек лоша технологија контроле загађења, представља главни узрок загађења ваздуха у Србији. Основни извори СО2 и НО2 су термоелектране. Концентрација честица чађи и СО2, у индустријским насељима, у неколико градова Србије су у оквиру критичне границе, која се повезује са негативним утицајем на здравље. То је регистровано у неколико индустријских зона, поготво у близини електрана које користе лигнит, као што су Обреновац, Бор, Врање, Кикинда и Шабац. У овим насељима су регистрована и веома учестала обољења респиротарних органа.
Загађење ваздуха од чађи у урбаним срединама, често је последица емисије чађи из индивидуалних котларница, као Београду, Ужицу, Лесковцу, Шапцу, Нишу, Чачку и Зрењанину (Национални еколошки план Србије, 2004). Проблеми везани за загревање домаћинства су изузетно важни, јер према подацима Америчког савета за енергетски ефикасну привреду, уколико би се просечна температура грејања у домаћинствима смањила за 30 C, уштедела би се енергија, којој одговара 500 000 барела нафте сваког дана. Према истом извору, загревање домаћинства представља највећи удео у потрошњи енергије, чак 40%. Поједини системи за загревање су и неефикасни, што за последицу има повећано избацивање у атмосферу штетних материја. Тако 12% од укупне емисије сумпор-диоксида и азот-диоксида, који су узрочници киселих киша, потиче од загревања домаћинства
(Томић П., Марковић С., 1996).

3.4 Издувни гасови из мотирних возила

Сматра се да издувни гасови из моторних возила можда и највише доприносе загађењу ваздуха, посебно у већима градовима. Емисија издувних гасова доприноси високим атмосферским концентрацијама СО2, НО2, О3, алдехида,
органске киселине, таложених материја и олова (Perkins, 1974) . У Србији због лошег квалитета горива, односно бензина са додацима олова и дизел горива, са високим садржајем сумпора, постоји висока концентрација сумпора и олова у ваздуху, што представља посебно озбиљан проблем.
Загађеност ваздуха издувним гасовима из моторних возила је нарочито велика у Београду. Концентрација бензена (C6H6), који је отрован и канцероген, 29.новембра 2006. године у 13 часова, у центру града, износила је 24 микрограма по метру кубном, а дозвољена количина је 5 микрограма по кубном метру. Истог дана концентрација сумпор-диоксида на Булевару Деспота Стефана у 9 сати износила је 172, у 10 сати 184, а у 11 сати 155 микрограма по кубном метру. Иначе дозвољена вредност концентрације сумпор-диоксида у ваздуху је 150 микрограма по кубном метру. На истој локацији концентрација микрочестица у 9 сати била је 204, у 10 сати 234, а у 11 сати чак 271 микрограма по кубном метру, а дозвољена концентрација је 120 микрограма по кубном метру. Смеша микрочестица и чађи, уз повећану влажност, створила је типичан зимски смог .

Да би се превазишао проблем загађења ваздуха у центру Београда, које
првенствено потиче од издувних гасова моторних возила, неопходно је изградити обилазницу и шински метро. Такође, Београд као метропола, мора да се придржава европских директива, а то су:
- успостављање мерних места, по прописаним критеријумима,
- успостављање параметара, које треба пратити, у односу на број становника, саобраћај и положај;
- зоне за становање, треба а буду ван пословних квартова, да се одреде типови улица (широка, узана, раскрсница, кањонска, аутобуска станица) и интензитет саобраћаја, који је подељен у три класе у односу на број аутомобила у току једног дана, а то су мање од 2000, између 2000 и 10 000 и више од 10 000 возила


Да би се у Србији превазишао проблем загађења ваздуха издувним гасовима, потребно и је увођење биогорива, чија ће се производња базирати на дрвенастим биљкама, које су генетски модификоване, да би биле брзорастуће (специјална врста брзорастућих врба и јабланова). Такође, као сировина за производњу биогорива, могу да послуже биљке са великим садржајем скроба и улајстим материјама. У Европи за производњу биогорива се користи и употребљено уље за кување( годишња производња у Европи би могла да износи милијарду биодизела).

3.5 Депоније смећа

Загађењу ваздуха доприноси и недостатак одговарајућег управљања отпадом, јер се опасан отпад не сортира, већ се одлаже без икакве претходне обраде, углавном на дивље депоније. У Србији постоји 170 евидентираних депонија, али и стотине илегалних, које су различитих величина, а одлагање на депоније је једини метод поступања са отпадом. Једино град Нови Сад поседује постројење за делимичну рециклажу отпада. Примарна рециклажа, која представља раздвајање отпада на месту настајања, законски је спроведена, али у пракси она није заживела, јер се не раздваја папир, стакло и метал у посебно означене контејнере. Рециклажа индустријског отпада постоји само на приватној иницијативи.
На простору Србије није формирано ни једно трајно складиште за опасан отпад, па се такав отпад одлаже у кругу фабрике или илегално на депонијама комуналног отпада. Процењено је да у Србији настаје око 460 000 t годишње опасног
медицинског и индустријског отпада, а у Војводини постоји и проблем са нафтним исплакама, које се процењују на 600 000 m3 годишње (Национални еколошки план Србије, 2004).
Медицински отпад се депонује на санитарним пољима, где се у депресију или
ископани ров, одлажу отпаци, а затим се прекривају дебљим слојем земље. Када се накупи слој дебљине око 3 m, прекрива се дебљим слојем земље и депонија се напушта. Међутим, како су отпаци покривени и одвојени од контакта са ваздухом, долази до анаеробног разлагања, које даје гасовите продукте, као што су: метан, угљен-диоксид и сумпор- водоник (Tchobanoglous G., Theisen H., Eliassen R., 1977).


3.6 Застарела и неадекватна производна технологија у индустрији

Недостатак технологија за смањење загађења ваздуха и застарела производна технологија, су један од највећих загађивача ваздуха у Србији. Радом индустрије настају две главне групе загађиваћа. У прву спадају они, који се непосредно производе самим радним процесом и могу се сматрати општим загађивачима.
Другу групу представљају супстанце, које се синтетизују или директно добијају технолошким операцијама, а по свом саставу су токсичне за околину (Rose R. D., 1972).
У свим већим индустријским центрима, као што су: Београд, Нови Сад, Кикинда, Шабац, Крагујевац, Чачак и други, загађење ваздуха представља локализован проблем, а у неким индустријским центрима, степен загађења ваздуха је веома висок, у погледу неких загађујућих материја. Кикинда је насеље, у којем до загађења ваздуха долази, као последица индустријске производње. У јулу 2006. године је констатовано загађење ваздуха прашкастим материјама, а оне су пореклом индустријске. Кикинђани, који живе у близини „Ливнице“ и „Тозе“, често се жале да у одређеном периоду дана или ноћи отежано дишу, а апарати не региструју та краткотрајна загађења, пре свега, јер се у односу на 2001. и 2002. годину, променила структура метала, који се топи у
Кикиндском индустриском гиганту, који је сада у саставу Словеначког „Цимоса“.
Пре шест година најчешће је регистован сумпор, што више није случај, али стручњаци још увек не знају, шта се све испушта из димњака ове фабрике. Доказ за то су и подаци да Завод за заштиту здравља, на три места у граду свакодневно мери аерозагађење, међутим, мерни елементи нису подешени на све елементе, који се могу наћи у ваздуху. То значи да се мере само одређене честице, на пример кадмијум, док се из фабричког димњака може испуштати, било која друга материја, коју урђаји не препознају.
Велики проблем код мерења аерозагађења у Србији је што нека индустријска производња из димњака испушта током 30 минута или сат времена недозвољене материје и тада се грађани жале да се лоше осећају. Међутим008 T, пошто су
инструменти подешени на 24 часовна мерења, када се концентрација испуштених честица подели на 24 сата, добија се концентрација у границама нормале, мада је у току пола сата, било „нечега“ у ваздуху, можда и 40 пута више од дозвољеног максимума

 

ЗАКЉУЧАК

Загађење ваздуха представља значајан еклошки проблем у Србији, који је настао као последица слабих оквира еколшке политике и њеног спровођења. Економски инструменти су усмерени само на убирање такси, а не на своју основну функцију, а то је да омогуће подршку за еколошки одговорно понашање.
У Србији је присутан и проблем деградације стандарда и квалитета живота, која код становништва умањује мотивацију, да се уопште брине о животној средини.
Такође, застарела технологија и уопште лоши услови у привреди, нису створили услове за увођење постројења, која ће допринети заштити животне средине.
Загађењу ваздуха у Србији посебно доприноси недостатак закона, уопште о животној средини, који укључује кључне захтеве Европске уније за заштиту животне средине.
Међународни документ „Кјото протокол“ наша земља није ратификовала, мада је потписала и ратификовала Оквирну конвенцију УН о климатским променама.


ЛИТЕРАТУРА

Група аутора (1979). Заштита и унапређење животне средине. Беград: Научна
књига.
Национални еколошки акциони план у Србији, 2004.
Томић П., Марковић С. (1996). Туризам и заштита средине - Скрипта за
студенте. Нови Сад: Природно-математички факултет, Институт за геграфију,
стр. 17.
Perkins H. C. (1974). Air Pollution. Tokyo: Mc-Grow- Hill.
Rose R. D. (1972). Air Pollution and Industry. New York: Van Nosstrand Reinhold
Comp.
Stern C. (1977). Air Polution. New York: Academic Press
Tchobanoglous G., Theisen H., Eliassen R. (1977). Solid Wastes. Tokyo: McGraw-Hill
www.sloboda_za_živtinje.org/ekologija/
www.topvita.info/clanak.asp?id=426
www.kontrakt.into/modules.ph?op=modload&name=News&file=article&sid=5484
www.zdravživot.com/strana/00,101,75,2.htm
www.dj-media.net/moduli.php?naziv=prilozi&file=clank&sid=1033
www.geografija.net/degault.asp?id=66
www.planeta.org.yu/14/11globalno.htm
www.astronomija.co.yu/suncsist/planete/zemlja/vazduh.htm

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »


Besplatni Seminarski Radovi


SEMINARSKI RAD